Sony A7R IV podiže već poprilično visoku lestvicu među Sony MILC full-frame fotoapartima. Sve ono najbolje što je Sony ikada napravio, a tiče se foto-opreme, uvrstio je u Sony ILCE-7RM4. Na raspolaganju su 61MP BSI-CMOS full-frame senzor (prema navodima kompanije, prvi novi senzor još od 2015. godine) sa dinamičkim rasponom od 15 blendi, zatim neprikosnoveni hibridni AF sistem koji se sastoji od 567 tačaka sa detekcijom faza i 425 tačaka sa detekcijom kontrasta (pokrivaju 74% kadra) i koji omogućava praćenje oka u realnom vremenu kako kod ljudi, tako i kod životinja (Animal Eye-AF), a sve je ovo izvodljivo zahvaljujući vrhunskom BIONZ X procesoru (isti kao kod A7R III), koji, povrh svega, pruža rafal od 10 fps sa continuous AF, i to do maksimalnih 68 fotografija u nizu. Kada su u pitanju pomenute performanse, vredi istaći da, kada se preće u APS-C crop mod, one padaju na fotografije rezolucije 26MP i 325 PDAF tačaka, sa skoro maksimalnom pokrivenošću kadra. Kao i kod prethodnika, u cilju što ozbiljnijeg videa, Sony A7R Mark 4 je opremljen stabilizacijom slike u 5 osa, koja obezbeđuje do 5.5 blende dužu ekspoziciju u odnosu na preporučenu za određenu žižnu daljinu po CIPA standardima, što je jedan od najboljih rezultata na tržištu po pogledu sistema stabilizacije (za celu blendu bolji nego kod prethodne generacije). Što se tiče video zapisa, Sony A7R M4, naravno, snima 4K video. Moguće je snimati UHD 4K celom širinom senzora, ali za bolje rezultate treba koristiti Super 35 krop mod jer se rezolucija od 5176 x 2924 piksela "sabija" u 3840 x 2160, što donosi video sa više detalja. A7R Mark IV, kao i Mark III, može još da se pohvali opcijom Hybrid Log Gamma (HLG), koja je prvi put viđena kod Panasonic GH5, a koja obezbeđuje HDR video, što omogućava HDR (HLG) televizorima da prenesu video zapis onakav kakav jeste, što eliminiše potrebu za post-produkcijom. Tu su još i opcije S-Log2 i S-Log3 za napredniju obradu boja, zatim Full HD video na 120 fps, kao i fast i slow motion režimi.

Kada je reč o novinama, Sony A7R IV može da se pohvali unapređenim dizajnom i interfejsom između fotoaparata i ugrađenog mikrofona, kao i savremenijom Wi-Fi funkcijom. Razume se da je fotoaparat ovog kalibra zaptiven, ali su sada šupljine oko baterije, kartica i konektora bolje "popunjene" kako bi držale vlagu što dalje od srži fotoaparata. Štaviše, grip je dosta dublji i udobniji u šaci, tasteri i točkići su redizajnirani, džojstik je veći i promenio je mesto u odnosu na "Trojku", tražilo je novo (EVF rezolucije 5.760.000 tačaka) i postoje dva slota za SD UHS-II memorijske kartice (nema više mogućnosti korišćenja Memory Stick kartica kao kod A7R 3). Što se tiče eksternog mikrofona, Sony a7R IV je prvi fotoaparat koji prihvata digitalni audio ulaz. Na sebi poseduje tzv. Multi Interface Shoe (MI Shoe) koja omogućava direktno povezivanje sa novim mikrofonom ECM-B1M ili XLR adapterom XLR-K3M. Po pitanju konekcije sa drugim uređajima, raspoloživi su, naravno, Wi-Fi, Bluetooth i NFC. Međutim, WiFi je unapređen (5GHz) i može se koristiti za daljinsko okidanje putem tethering-a. Podaci se, takođe, mogu slati preko FTP-a i preko SuperSpeed USB (USB 3.2 Gen 1) USB Type-C konektora (duplo brži transfer preko Imaging Edge softvera u odnosu na A7R 3). Uprkos većem broju piksela, autonomija baterije je uvećana u odnosu na prethodnika (baterija je ostala ista - NP-FZ100).

Još jedna bitna stavka, koja je preuzeta od prethodnika Sony A7R III, je tzv. Pixel Shift Multi Shooting. On ispaljuje 4 fotografije zaredom i kod svakog novog ispaljivanja pomera senzor za po jedan piksel (može i da ispaljuje 16 fotografija sa pomeranjem senzora od pola piksela), tako da je svaka pozicija piksela na poslednjoj fotografiji uhvaćena sa crvenim, plavim i dva zelena piksela. Moguće je napraviti 16 fotografija u punoj rezoluciji, koje sadrže 963.2 miliona piksela (960MP), a koje se onda sažimaju u fotografiju od 240.8 miliona piksela (19008 x 12672, 240MP). Sličan sistem poseduju i Pentax DSLR-i (Pixel Shift Resolution System) i on se može videti npr. kod Pentax K-70. Ovakva konfiguracija donosi savršenu preciznost boje i idealna je kod fotografisanja arhitekture, umetničkih dela ili bilo kojih statičnih tema sa mnoštvo detalja. Treba napomenuti da vreme između ispaljivanja iznosi pola sekunde, jednu sekundu, pa čak i dve, što može biti nezgodno kod fotografisanja meta u pokretu; iz tog razloga, savetuje se korišćenje ove opcije samo kod statičnih meta. Međutim, za razliku od Pentaxa, kod A7R4 ova četiri RAW fajla nije moguće spojiti u jedan u samom fotoaparatu, već je za to potreban novi softver Imaging Edge (besplatan download). Ovaj softver donosi 3 PC aplikacije (Remote, Viewer i Edit), koje omogućavaju live-view okidanje preko računara, kao i razvoj RAW fotografija. Međutim, ni tu nije kraj inovacijama. Jedna zanimljiva novina je tzv. Anti-flicker, koja svoj potencijal iskazuje kod veštačkog i fluorescentnog svetla. Naime, ako se fotografiše ili snima u ovakvim svetlosnim uslovima, sa Anti-flicker opcijom fotoaparat automatski detektuje frekvenciju svetla i onda brzinu zatvarača usklađuje sa njom. Ovo smanjuje anomalije u ekspoziciji i boji koje se ponekad mogu desiti na gornjim i donjim ivicama fotografije kada se fotografiše sa većim brzinama zatvarača.

Poprilično kompleksan fotoaparat, sa popriličnim brojem inovacija i performansama koje je vrlo teško dostići ili nadmašiti. Povrh svega, za Sony A7R IV proizvedeno je dosta namenskih dodataka (već smo pomenuli mikrofon i XLR kit), među kojima je najznačajniji novi battery grip VG-C4EM.